Poslednjih godina malo koja tema u nezi kože izaziva toliko različitih mišljenja kao zaštita od sunca. Dok jedni smatraju da bez SPF-a nema zdrave kože, drugi upozoravaju na navodnu štetnost zaštitnih faktora, tvrde da sprečavaju stvaranje vitamina D ili da sadrže sastojke koje bi trebalo izbegavati.
Istina je, kao i u većini medicinskih tema, nešto složenija. Sunce je neophodno za život i ima važnu ulogu u očuvanju zdravlja. Istovremeno, brojna naučna istraživanja potvrđuju da dugotrajno i nezaštićeno izlaganje ultraljubičastom (UV) zračenju predstavlja jedan od glavnih spoljašnjih faktora koji doprinose prevremenom starenju kože i povećavaju rizik od razvoja različitih promena na koži. Zato cilj nije izbegavati sunce, već naučiti kako da u njegovim blagodetima uživamo odgovorno i bezbedno.
- Sunce je izvor života, ali i faktor rizika
Sunčeva svetlost je nezamenljiva. Ona utiče na naš biološki ritam, raspoloženje i kvalitet sna, a učestvuje i u sintezi vitamina D, koji ima važnu ulogu u zdravlju kostiju, mišića i imunog sistema. Međutim, kao i kod mnogih drugih stvari u životu, ključ je u meri. Prekomerno izlaganje UV zračenju dovodi do oštećenja ćelija kože. Posledice nisu uvek odmah vidljive. Godinama kasnije mogu se ispoljiti kao fine bore, gubitak elastičnosti, pigmentacije, prošireni kapilari, grublja tekstura kože, ali i ozbiljnije promene koje zahtevaju pregled i lečenje. Zbog toga se zaštita od sunca danas ne smatra samo estetskom navikom, već važnim delom očuvanja zdravlja kože.
- Šta je SPF?
SPF (Sun Protection Factor) označava stepen zaštite kože od UVB zraka, dela sunčevog spektra koji je odgovoran za nastanak opekotina od sunca i direktna oštećenja DNK ćelija kože. Na primer:
SPF 30 blokira približno 97% UVB zračenja.
SPF 50 blokira oko 98% UVB zračenja.
Iako razlika na prvi pogled deluje mala, ona može biti značajna kod osoba svetlijeg fototipa kože, nakon estetskih procedura ili kod onih koji duže borave na otvorenom. Međutim, zaštita od sunca ne završava se na UVB zracima. Jednako su važni i UVA zraci, koji prodiru dublje u kožu. Ne izazivaju opekotine, pa njihovo dejstvo često prolazi neprimećeno, ali doprinose razgradnji kolagena i elastina, nastanku pigmentacija i procesu poznatom kao fotostarenje. Zbog toga je prilikom izbora preparata važno obratiti pažnju da pruža zaštitu širokog spektra (broad spectrum), odnosno od UVA i UVB zračenja.
- Da li SPF sprečava stvaranje vitamina D?
Jedna od najčešćih nedoumica jeste da li redovna upotreba zaštitnog faktora može dovesti do nedostatka vitamina D. Teoretski, SPF smanjuje količinu UVB zraka koji dopiru do kože. Međutim, u svakodnevnom životu većina ljudi ne nanosi dovoljnu količinu proizvoda niti ga obnavlja onoliko često koliko preporuke nalažu. Dosadašnja istraživanja pokazuju da pravilna svakodnevna upotreba SPF-a uglavnom ne dovodi do klinički značajnog nedostatka vitamina D kod većine ljudi. Sa druge strane, posledice prekomernog UV zračenja mogu biti trajne. Ukoliko postoji deficit vitamina D, on se može nadoknaditi ishranom ili suplementacijom uz savet lekara, dok se oštećenja kože izazvana suncem često ne mogu u potpunosti ukloniti.
- Da li su preparati sa SPF-om bezbedni?
Poslednjih godina mnogo se govori o sastojcima u preparatima za zaštitu od sunca, posebno o organskim UV filterima. Važno je znati da se njihov sastav kontinuirano prati i procenjuje. Preparati koji se nalaze na tržištu Evropske unije prolaze stroge bezbednosne procene, a dozvoljeni sastojci i njihove koncentracije redovno se usklađuju sa najnovijim naučnim saznanjima. To znači da se proizvodi registrovani za evropsko tržište smatraju bezbednim kada se koriste u skladu sa uputstvom proizvođača. Naravno, kao i kod svakog preparata koji se nanosi na kožu, moguće su individualne reakcije. Osobe sa osetljivom ili reaktivnom kožom mogu bolje reagovati na određene formulacije, zbog čega izbor proizvoda treba prilagoditi potrebama kože.
- Mineralni ili organski UV filteri – u čemu je razlika?
Preparati za zaštitu od sunca mogu sadržati mineralne ili organske UV filtere (organski filteri često se nazivaju i hemijskim filterima). Obe vrste imaju isti cilj, da zaštite kožu od štetnog UV zračenja, ali se razlikuju po sastavu, načinu delovanja i teksturi.
- Mineralni UV filteri
Mineralni filteri najčešće sadrže cink-oksid ili titanijum-dioksid. Posebno su pogodni za osobe sa osetljivom ili reaktivnom kožom, kao i nakon estetskih procedura.
Njihove prednosti su: manji rizik od iritacije, veoma dobra zaštita od UVA i UVB zračenja, pogodni za osetljivu kožu. Savremene formulacije su znatno prijatnije nego ranije, iako pojedini preparati i dalje mogu ostaviti blag beli trag.
- Organski UV filteri
Organski UV filteri apsorbuju UV zračenje i pretvaraju ga u toplotu koja se potom oslobađa sa površine kože. Njihova najveća prednost je lagana tekstura, zbog čega su često prijatniji za svakodnevnu upotrebu, naročito kod mešovite i masne kože ili ispod šminke. Kod manjeg broja osoba sa izrazito osetljivom kožom mogu izazvati iritaciju ili osećaj peckanja, zbog čega je važno pronaći preparat koji odgovara upravo vašem tipu kože. Ne postoji univerzalno najbolji izbor. Najbolji SPF je onaj koji odgovara potrebama vaše kože, pruža zaštitu širokog spektra i koji ćete koristiti dosledno.
- Da li je SPF potreban tokom cele godine?
Kratak odgovor je da.
Iako su UVB zraci najjači tokom leta, UVA zraci prisutni su tokom cele godine. Prolaze kroz oblake i prozorsko staklo, pa koža može biti izložena njihovom dejstvu čak i kada nismo direktno na suncu. Za većinu ljudi dovoljan je SPF 30 za svakodnevnu upotrebu dok se tokom dužeg boravka na otvorenom na plaži, planini ili tokom zimskih aktivnosti preporučuje SPF 50 uz redovno obnavljanje.
- Kako pravilno nanositi SPF?
Zaštitni faktor može pružiti deklarisanu zaštitu samo ako se nanese u dovoljnoj količini. Praktično pravilo je da je za lice i vrat potrebno približno onoliko proizvoda koliko stane duž dva prsta. Preparat je najbolje naneti 15 do 20 minuta pre izlaska na sunce, a tokom dužeg boravka na otvorenom obnavljati ga na svaka dva sata, kao i nakon kupanja, intenzivnog znojenja ili brisanja peškirom.
- Najčešće greške pri korišćenju SPF-a
Najčešće greške koje se uočavaju u svakodnevnoj praksi su nanošenje premale količine proizvoda, nanošenje samo jednom u toku dana, zaboravljanje ušiju, vrata, usana i šaka, korišćenje zaštitnog faktora samo leti, upotreba preparata kojem je istekao rok trajanja.
- Najčešći mitovi o SPF-u
Mit: „Ako koristim SPF, neću stvarati vitamin D.“
Činjenica: Savremena istraživanja pokazuju da pravilna svakodnevna upotreba SPF-a uglavnom ne dovodi do klinički značajnog nedostatka vitamina D kod većine ljudi.
Mit: „Kada je oblačno, SPF nije potreban.“
Činjenica: UVA zraci prolaze kroz oblake i mogu doprineti fotostarenju i nastanku pigmentacija čak i kada sunce nije intenzivno.
Mit: „Tamna koža ne može da izgori.“
Činjenica: Tamniji fototip pruža određeni stepen prirodne zaštite, ali UV oštećenja mogu nastati kod svih tipova kože.
Mit: „Šminka sa SPF-om je dovoljna zaštita.“
Činjenica: Količina dekorativne kozmetike koja se nanosi najčešće nije dovoljna da obezbedi deklarisani nivo zaštite.
Mit: „Jedno nanošenje štiti ceo dan.“
Činjenica: Zaštitni sloj se tokom dana smanjuje, pa ga je potrebno redovno obnavljati.
- Kada je vreme da se obratite lekaru?
Pregled je preporučljiv ukoliko primetite da mladež menja oblik, boju ili veličinu, imate promenu na koži koja ne zarasta, iznenada se pojavi veći broj pigmentacija, planirate estetske tretmane u periodu intenzivnog izlaganja suncu ili niste sigurni koji preparat za zaštitu od sunca odgovara potrebama vaše kože.
- Zaključak