Fleke

Postoji mnogo razloga zašto se kod nekoga javlja hiperpigmentacija, uključujući prekomerno izlaganje UV zračenju, genetsku predispoziciju, starosnu dob, hormonske uticaje, upalu ili povredu. Postoji nekoliko hiperpigmentacionih poremećaja, od kojih su jedan staračke fleke. Staračke pege (lentigo senilis ili lentigo solaris) su vrsta staračkih fleka.

Obično locirane na šakama, licu i dekolteu, ili drugim područjima često izloženim suncu, staračke pege su mali, ravni, potamneli delovi kože (hiperpigmentovane makule koje su od svetlo braon do crne boje). Najčešće nastaju na područjima kože koja su najizloženija suncu, kao što su nadlanice, lice, podlaktice, čelo i ramena. Pojava pigmentacionih fleka može učiniti da se osobe sa tim problemom osećaju nesigurnije, naročito s obzirom na njihovu povezanost sa starenjem.

Staračke fleke izaziva pojačana aktivnost melanocita, ćelija koje proizvode melanin u najdubljem sloju epidermisa. Glavni faktor koji određuje boju kože nije broj, već aktivnost melanocita.

Melazma je vrsta hiperpigmentacije koja se često javlja kod žena, naročito tokom i posle trudnoće. Javlja se u vidu velikih tamnih područja diskoloracije na licu, mada i drugi delovi tela mogu biti zahvaćeni.

Melazma je vid hiperpigmentacija koji se javlja na licu, posebno na obrazima, korenu nosa, čelu i nausnicama i ponekad i na drugim delovima tela izloženim suncu, kao što su podlaktice.

• Epidermalna melazma

  Epidermalna melazma pogađa gornji sloj kože, uz braon hiperpigmentaciju sa dobro definisanim ivicama.

• Dermalna melazma

  Dermalna melazma pogađa dublji nivo dermisa i karakterišu je plavo-sive tačke.

• Mešovita melazma

  Mešovita melazma (kombinacija epidermalne i dermalne) ispoljava se u vidu braon-sivog pigmenta. Zbog dubine melaninskih pigmenata kod dermalne i mešovite melazme, ove vrste može biti teže tretirati.

Melazma se najčešće javlja kod žena - muškarci čine samo 10% slučajeva - pogađajući do 90% trudnica.

Melazmu izaziva prekomerna proizvodnja pigmenta melanina. Mada ovaj problem obično nastaje kao reakcija na hormonske promene, kao što je trudnoća, kontraceptivne pilule ili terapija nadoknade hormona (TNH) , drugi faktori poput izlaganja UV zračenju, genetske predispozicije, starosne dobi i pojedinih lekova protiv epilepsije takođe mogu imati ulogu.

U trudnoći endogeni hormoni stimulišu melanocite, podstičući ih da proizvode više melaninskih pigmenata.

Postupalna hiperpigmentacija se javlja u vidu ravnih područja diskoloracije. Boja tih makula može biti u rasponu od ružičaste do crvene, braon ili crne, zavisno od boje tena i dubine diskoloracije. Mogu ličiti na male, diskolorisane pege ili veće delove tamnije kože, i mogu biti sjajne ili izgledati kao "nova" koža.

Ova vrsta hiperpigmentacija često pogađa ljude sa aknama, a ponekad je mogu izazvati estetski zahvati kao što su dermoabrazija, hemijski pilinzi ili laserske terapije. Svi tipovi kože mogu dobiti postupalnu hiperpigmentaciju, ali ipak preovlađuje kod tamnijeg tena. Muškarci i žene su podjednako podložni postupalnoj hiperpigmentaciji.