Predstavlja lokalno ograničenu površinu u vidu okruglih, jasno ograničenih polja na kojima nedostaje dlaka i smatra se dominantnim tipom nasleđivanja.

Etiopatogeneza - (nastanak i razvoj) nažalost nije u potpunosti razjašnjena jer su faktori koji dovode do alopecije areate različiti.U oko 25% slučajeva radi se o genetskoj predispoziciji i smatra se dominantnim tipom nasleđivanje. Emocionalni stres, stalna napetost, poremećeni režim ishrane i još mnogi drugi faktori mogu biti samo okidač za ispoljavanje simptoma ove bolesti. Najčešće se tumači kao autoimuna bolest, mada nisu otkrivena specifična antitela, sem indirektnih dokaza u vidu peribulbarnog limfocitnog infiltrata, udruživanje alopecije areate sa autoimunim bolestima (tireoiditis, alergije, atopije, astma...), čest nalaz različitih organsko-specifičnih antitela i porast kose posle davanja kortikosteroida. Fokaloza i enzimopatije mogu biti uzrok.

Kod alopecije areate dolazi do ranog prelaska anagenog (faza aktivnog rasta) u telogeni (faza mirovanja) folikul, što je praćeno ispadanjem dlake. U zavisnosti od oštećenja, folikul može stvarati normalnu ili distrofičnu dlaku, a u najtežem stadijumu dlaka se uopšte ne javlja. Međutim oštećeni folikuli imaju očuvan potencijal da se regenerišu, pa se ponovni rast kose može javiti i kod dugotrajnih oblika bolesti. U nekim slučajevima javlja se dlaka u vidu znaka uzvika: distalni deo obolele dlake se lomi, s’longitudinalnim rascepima, dok se donji deo stanjuje i završava “glavicom” telogenog korena.

Klinička slika – alopecija areata se može javiti u ranom detinjstvu, ali se obično prve promene javljaju od pete do tridesete godine. Češće oboljevaju žene nego muškarci, a prve promene su u kosi, mada mogu nastati i u obrvama, trepavicama, bradi muškaraca, kao i na oboleloj koži. U aktivnoj fazi bolesti na ivici obolelih ploča kosa se lako izvlači i među tim dlakama mogu se naći i dlake tipa “uzvičnika”. Kod teških oblika, izvlači se kosa i na udaljenim, klinički nepromenjenim predelima što je loš prognostički znak.

Ophiasis (“ofijaza”)-potiče od reči “ophis” – “zmija” i predstavlja širenje alopecije duž okcipitalne (potiljačne) ivice kapilicijuma. Ovo je znak ozbiljnog oblika A.a. jer vodi ka A.totalis.

Alopecia totalis – je potpuni gubitak kose, dok je dlaka tela očuvana i obično počinje sa okruglim pečatima koji se brzo šire i slivaju.

Alopecia universalis – je najteži oblik jer nedostaje kosa, brada, obrve, trepavice, aksilarne (pazušne), pubične (stidne) i velus (sitne) dlake. Koža je u celini bleda i atonična.

A.totalis i A.universalis se nazivaju i maligne alopecije, jer se spontani porast kose retko događa.
Kod težih oblika alopecije sreću se i promene na noktima koji su longitudinalno izbrazdani, s tačkastim ugnućima i iskrzanim ivicama, a mogu se javiti i promene na očima u vidu katarakte.

Tok alopecije areate je nepredvidiv, a recidivi se javljaju praktično kod svih bolesnika (potrebno ih je pratiti i preko dvadeset godina). A.a. koja je ograničena i posle šest meseci ima dobru prognozu. Prognoza je gora kod pacijenata koji su oboleli pre puberteta, kod atopičara i kod ofijaze. Kod lakših ograničenih oblika kosa izraste i spontano posle tri do pet meseci, najpre u centru žarišta u vidu lanugo dlaka, koje posle ojačaju i potamne, a periodi remisije mogu biti dugi (višegodišnji). Za razliku od njih kod totalne i univerzalne alopecije, spontani porast kose je izuzetan, a bilo kakav terapijski uspeh se postiže samo u 20 % slučajeva.
Diferencijalno dijagnostički, A.a. treba razlikovati od lupus erythematodes discoides i pseudopelade koje se karakterišu pojavom cikatrijalne (ožiljne) atrofije.

Lečenje – uglavnom je simptomatsko i zavisi od anamneze i skenerskopskog nalaza.

alopecia areata

FaLang translation system by Faboba